Дана 27.1.2023. у Економско-трговинској школи одржана је пригодна прослава у част Светог Саве, нашег просветитеља и учитеља кроз векове.
Нека нам његова дела и речи буду прави путоказ док корачамо путем образовања и знања. У моментима сумње треба да се окренемо вишевековној традицији и да пронађемо снагу у себи да будемо још бољи, да исправно поступамо,јер
„Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“
ГОВОР ДИРЕКТОРКЕ ТАЊЕ РАДОВАНОВ
Поштовани оче, колеге, сарадници и ученици, данас је за нас значајан и свечан дан, данас прослављамо школску славу, Светог Саву.
О овој историјској личности је толико написано, али мислим да његова духовна и световна дела највише говоре о његовом значају. Свети Сава је истрајан борац за праве духовне вредности. Он је симбол вере, посвећености, мира и просвећености, како својим савременицима, тако и потомцима. Ако пратимо његова начела, знаћемо да идемо правим путем. Управо овај празник је прилика да сагледамо досадашње темеље и да достојно наставимо да градимо просветитељску традицију са садашњим и будућим генерацијама.
Захваљујем се свим присутнима који су увеличали овај наш свети дан.
Срећна слава!
Извођење Светосавске химне: Катарина Ристић и Маријана Калопер
“Мисли о добру и злу” владике Николаја Велимировића и сегмент из “Житија Светог Симеона” говорили су: Тијана Грбић, Милица Петровић, Катарина Рацков и Марко Тодоровић
ВЛАДАЊЕ СОБОМ
Људи, који не могу владати својим срцем, још мање могу владати својим језиком.
Људи, који не могу завести мир у срцу свом, још мање могу завести мир у држави.
Људи, који не могу видети свет у себи, још мање могу видети себе у свету.
Људи, који не могу учествовати у туђем болу, још мање могу учествовати у туђој радости.
ЗЛИ РАЗГОВОРИ
Које су две зле ствари, о којима људи најрадије разговарају? Туђи грех и своја победа.
ЧИМЕ СЕ ХВАЛИШ?
Чиме се хвалиш?
Златом? То исто злато држала је планина у себи и није се хвалила.
Оделом? Ту исту свилу носила је гусеница у себи и није се хвалила.
Здрављем? Још боље здравље има вук у гори, но не хвали се.
Апетитом? Мравојед с апетитом једе мраве до смрти, а потом мрави њега једу.
Срећом? Гле, лисица је неповерљивија према срећи. И кад стоти пут успе да ухвати кокош, она у страху ослушкује с које ће стране пући пушка.
ИЗ ЖИТИЈА СВЕТОГ СИМЕОНА
У седми дан месеца фебруара поче нешто мало ослабљивати часна старост његова. И ту одмах блажени старац, господин Симеон, мене — недостојног и умањеног у свему, позва, са тихошћу поче ми светеи часне и слатке речи говорити:
„Чедо моје слатко и утехо старости моје,сине, речи моје пази, ка мојим, пак, речима приклањај своје ухо, и да не оскудевају источници живота твога, сачувај их у свом срцу, јер живот су свима који их нађу. А сваким чувањем чувај своје срце, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје право да гледају и веђе твоје да показују право.
Праве путеве стварај својим ногама и путеве своје исправљај. Не скрећи ни десно ни лево, јер десне путеве зна Бог, а развраћени су они који су с лева. Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци поуке матере твоје.”
СЛАБИЋ
Злочин је слабост, а не снага. Злочинац је слабић, а не јунак.
Зато сматрај свога злотвора увек као слабијег од себе, па као што се не светиш слабом детету, не свети се ни злотвору. Јер он није злотвор по снази, него по слабости.
Тим начином гомилаћеш снагу у себе и бићеш као море, које се не излива да потопи свакога дерана, што се у њ баца каменом.
ЋУТАЊЕ
О три предмета не жури да говориш: о Богу – док не утврдиш веру у Њега, о туђем греху – док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану – док не сване.
НЕ ПОНЕТИ СЕ МУДРОШЋУ
Не понеси се мудрошћу.
Ни туђом, јер није твоја.
Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много.
Ниједна лампа не гори док се не долива.
Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.БОГАТАШ И БОГАТСТВО
Велико богатство само по себи није ни зло ни добро.
Велико знање само по себи није ни зло ни добро.
Но у рукама зла човека богатство постаје зло, а у рукама добра човека богатство постаје добро.
Исто тако, у глави покварена човека знање постаје отров, а у глави добра човека знање постаје лек.
