Извештај о пешачењу кроз Суботичку пешчару школска 2016/2017.година

IMG 20170401 111036 photo icon

Циљ: Развијање здравих стилова живота.

Образовни циљ: Упознавање предела изузетних одлика – дела Суботичке пешчаре,

Функционални циљ: Развијање практичних вештина сналажења у природи, постизање физичке кондиције.

Васпитни циљ: Развијање љубави према природи и формирање свести о значају очувања природе, развијање другарства.

Време реализације: 01.04.2017. (од 8,00 до 20,00)

Дестинација: Суботичка пешчара

Учесници пешачења – У пешачењу су учествовале 43 особe: 23 ученика, 20 одраслих особа и једно дете предшколског узраста (седморо запослених и тринаесторо чланова породице и пријатеља).

Од Кикинде смо кренули аутобусом у осам часова, тачно у планирано време, путем кроз Мокрин где нам се придружило још двоје ученика. Пут смо наставили до железничке станице у Суботици. Код станице су нас сачекали, планинари планинарског друштва „Спартак“ из Суботице, Марко Марјанушић, Ливија Картоњаи и Емилија Пејић, који су нас повели према Келебијској шуми, још увек аутобусом, одакле смо пошли у шешачење у 10 сати и 30 минута.

Време је било лепо, сунчано и топло, а Келебијска шума нам је пружала заштиту од сунца. Направили смо паузу код језера Мајдан (у којем се Суботичини лети купају, а на којем се зими клизају) попели смо се на вештачко брдо Шиштак, прошли кроз Дашчанску шуму и завршили шетњу код некадашње Титове виле која је сада претворена у ловачки дом.

Препешачили смо укупно 11.660 метара у периоду од 10.30 до 14.00 часова.

Опростили смо се од љубазних домаћина, где су нам домаћини обезбедили паркинг код Градске куће, одакле смо кренули у слободно разгледање града које је трајало до 18 часова.

Понашање свих учесника пешачења било је беспрекорно и за сваку похвалу.

Возач „Аутопревоза“ Мирко Лекић и овог пута је био професионалан и беспрекоран, поуздан и предусретљив, уз све то и дружељубив, тако да је део стазе препешачио са нама.

У Кикинду смо стигли у 20 часова.

Суботичка пешчара је 2003.године проглашена пределом изузетних одлика, Уредбом Републике Србије о заштити предела изузетних одлика, бр.127/2003.године; II категорија, природно добро од великог значаја. Од међународног је значаја.

Суботичка пешчара, заузима површину од око 150 km² . У прошлости је представљала важно виноградарско подручје са квалитетним винима (ризлинг, модра франковка, кадарка).

На понеким мапама се јавља као синоним за целу Суботичко-хоргошку пешчару, што је неисправно скраћивање, пошто се Суботичка пешчара налази полукружно тик изнад града Суботице (по чему је тако и названа). Протеже се од источне обале Келебијског језера  на западу до речице Киреш  на истоку. Јyжним делом се наслања на језера, Палићко, Крваво, Лудошко  и некадашње Слано језеро, док се на северу преко границе ова пешчара без прекида наставља у правцу Кишкунхалаш  и Кечкемет, представљаљући део Велике низије  у Мађарској. Иако се генерално сматра да постоји линија разграничења између педолошких  целина пешчаре и лесне заравни Телечке, та граница није јасна јер се песак одувек ширио захваљујући преовладавајућем ветру северцу.

Пешчара се простире у правцу од северозапада према југоистоку, те је тако и нагнута. На југоистоку постепено прелази у лесну зараван. Дине се пружају у истом правцу као и сама пешчара, висине су 4-6 m. Суботичка пешчара је одувек била део Бачке  са најнеплоднијим земљиштем и великим уделом песка. Најбоље очувани делови пешчаре су под шумом, док је мањи део прекривен плантажним виноградима  и воћњацима.

О историјату пешчаре постоје бројни радови. Према мишљењу велике већине геолога навејавање и таложење овдашњег песка одиграло се током млађег плеистоцена (дилувијума), и то у времену глацијација. У летњем периоду реке су доносиле песак и муљ алпских и карпатских глечера који су се топили, а у зимском, када би се реке повлачиле у корита, ветрови су развлачили и таложили тај материјал на лесне и пешчарске терене.

Пошто је пешчара у највећем делу њене историје била покретни или "живи песак" била је важно везивање песка пошумљавањем. Делови пешчаре, све до 18. века биле су покривене природном храстовом шумом, међутим она је покрчена. Постоје периоди када шума уопште није било, или је покривач дрвенастих врста представљало само шибље, а пешчара имала шумостепски карактер. Д ових сазнања се дошло на основу аустроугарских војних карата, са којих се може реконструисати и динамика пошумљавања које је интензивније започело од друге половине 18. века. Прво организовано пошумљавање изведено је у пролеће 1771.године.

Основне вредности

  • Суботичка пешчара представља најјужнији део пешчаних пространстава у међуречју Дунава и Тисе у Мађарској. Разноврсност природних екосистема Суботичке пешчаре одраз је специфичног мозаика станишта који је условљен специфичним динским рељефом и близином подземне воде;
  • Остаци пешчарских и степских станишта су опстали на чистинама захваљујући засадима багрема и бора. Од аутохтоних шума присутне су сађене храстове шуме, мале оазе беле и сиве тополе, као и посебно вредни шумарци панонског јасена;
  • Kарактеристичне врсте овог простора су слепо куче (Spalax leucodon), модроврана (Coracias garrulus), пешчарски каранфил (Dianthus serotinus) и шафрањика (Bulbocodium versicolor).

 Сваки корак у природи је корак који чува ваше здравље.

Организатори излета: Васа Микалачки и Катица Рајков.

 

У Кикинди, 03.04.2017.                                           

Вођа пута: Катица Рајков, психолог,

Члан Тима за школски спорт