Пешачење око Палићког језера

Пешачење око Палићког језераПешачење око Палићког језера

Учесници екскурзије – Иако се пријавило 34 ученика, пред полазак се разболело троје ученика, а у моменту поласка отказала је још једна ученица, тако да је на излет кренуо 30 ученика: 1. 2. и 4. разреда и 21 одрасла особа (12 запослених и деветоро чланова породице, рођака и пријатеља).

Од Кикинде смо кренули аутобусом, тачно у планирано време, преко Иђоша, до хотела Президент на Палићком језеру. Након фотографисања (за сајт школе), на обали језера код „Мушког штранда“, сачекали су нас планинари планинарског друштва из Суботице, Марко Марјанушић, Ливија Картоњаи и Емилија Пејић, који су нас повели у обилазак према јужном делу језера.

Јутро је било свеже, кренули смо мало бржим темпом да се загрејемо. Веома брзо смо постигли радну температуру, баш у време када смо напуштали последње викендице. Стаза је у почетку била јасно видљива, уз саму обалу, тако да смо могли да видимо како уживају кајакаши и храбри сурфери на даскама. Постепено, стаза је постајала све мање проходна, због ретке употребе,  тако да смо у неким деловима морали да идемо уз оранице, пазећи да не погазимо изникле усеве. А онда смо ушли у најлепши део стазе, пробијали смо се кроз трску, као да смо учествовали у Surviver-u. Овај део стазе се већини највише допао. Наишли смо на сива говеда, увезена из Мађарске, набављена да би на природан начин чистила терен од трске. Констатовали смо, ипак, да је говеда премало за ту количину израсле трске.

После овог дела стазе правили смо паузу за освежење која нам је изузетно пријала и дала подстрек да наставимо даље.

Следећа тачка на којој смо предахнули и фотографисали се био је видиковац, велика лепа осматрачниц за птице, баш на месту где се налази превлака која раздваја два дела језера: већи - око којег смо пешачили и мањи – у којем се налазе пречишћивачи воде и који чине да је вода, у том делу језера, провидна, плава, са пуно галебова који лете и чине да се осећате као да се налазите на обали мора. Након  краћег осматрања прешли смо превлаком на другу страну језера и упутили се ка туристичком делу језера, познатом свим посетиоцима овог краја.

Време је било идеално за шетњу. Сунце је све време сијало,  ветар је пиркао, тако да смо се у предвиђено време вратили на почетну тачку. Препешачили смо укупно 14 километара у периоду од 10.00 до 14.30 часова.

Опростили смо се од љубазних домаћина и упутили се ка Суботици, где су нам домаћини обезбедили паркинг код Градске куће, одакле смо кренули у слободно разгледање града, које је трајало до 18 часова.

Били смо задовољни и добро расположени. Осећали смо се пуни енергије. Понашање ученика (и свих осталих) било је беспрекорно и за сваку похвалу.

Возач „Аутопревоза“, Мирко Лекић,  био је поуздан и предусретљив, уз све то и дружељубив, тако да је целу стазу препешачио са нама.  

У Кикинду смо стигли у 20 часова, таман на време да се ученици, који су из околних места, укрцају у аутобусе.

Организатори излета: Васа Микалачки, Наташа Вучковац и моја маленкост, препоручују вам да пешачите, овом или неком другом стазом, јер сваки корак у природи је корак који доприноси  вашем здрављу.

У Кикинди, 04.04.2016.                                           

Вође пута:

Катица Рајков, психолог,

Члан Тима за школски спорт

                                                                                     

  • slika-a1
  • slika-a2
  • slika-a3
  • slika-a4
  • slika-a5
  • slika-a6
  • slika-a7
  • slika-a8
  • slika-a9
  • slika-b1
  • slika-b2
  • slika-b3
  • slika-b4
  • slika-b5
  • slika-b6
  • slika-b7
  • slika-b8
  • slika-b9
  • slika-c1