Посета Економском факултету

Посета Економском факултету и Покрајинском извршном већу у Новом Саду
Извештај - Р Е З И М Е

 slika a1 photo icon

 

 

Дана 17.10.2017. године професори Дубравка Варађанин и Станислав Завишин са 48 ученика одељења 4.1, 4.2, 4.3, 4.4 и 3.4 посетили су Економски факултет у Новом Саду. Наши домаћин био је др Мартон Сакал, редовни професор овог факултета на смеру Информатика.

Ученици су упознали амфитеатре, кабинете, библиотеку и учионице факултета, а информисани су и о разним темама као што су:

-смерови које је факултет понудио у школској 2017/2018 години,
- могућности међународне размене студената на Економском факултету и то како провести један или два семестра на страном универзитету уз стипендију
- које вештине и која знања траже водеће (стране) компаније
- студирање у седишту факултета у Суботици или на одељењу овог факултета у Новом Саду (предности и мане)
- пријемни испит и основне информације о томе када се очекује пријављивање и испит, која су документа потребна и сл. Речено је да ће се о овоме говорити са више детаља на пролеће, када буду познати званични конкурсни услови (следи долазак професесора и продекана факултета код нас).

Након обиласка факултета, упутили смо се у Покрајинско извршно веће. Тамо су нас срдачно примили секретар Скупштине АП Војводине Никола Бањац и начелница општих послова Ивана Јовић. У сали у којој се одржавају скупштине и седнице покрајинских посланикa , покрајински референт за информисање Зоран Јаковић говорио је о зградама Скупштине АП Војводине, Извршног већа, као и о пословима који се ту обављају.

Приликом наше посете Скупштини, изнети су основни факти о функционисању раду Скупштине, историјату Дунавске бановине и културно – историјском значају бановинског комплекса. Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца мења назив у Краљевина Југославија и уређена је нова административно-територијална подела земље на девет бановина, а све у циљу слабљења национализама и сепаратизма, а тиме и антицентралистичких политичких партија и покрета. Дунавска је била једна од већих бановина и обухватала је највећи део територија данашње АП Војводине – Бачку, Банат, само мали део Срема, али и Барању, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг, а од великих градова изван данашњих граница АП Војводне у овој бановини били су Пожаревац, Смедерево и Крагујевац.

Такође смо чули да је Скупштина АП Војводине највиши орган АП Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом, законом и Статутом. Скупштина АП Војводине има 120 посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, по пропорционалном изборном систему, на период од четири године. Највиши правни акт Аутономне покрајине Војводине јесте Статут. У раду Скупштине, поред српског језика и ћириличког писма, у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.У међународној сарадњи, између осталих активности, издваја се чланство у Скупштини европских регија (АЕР).

Након боравка у Скупштини АП Војводине, преостали део дана смо искористили за обилазак Новог Сада и у складу са договореним временом вратили смо се кући.

Наставник Станислав Завишин Кикинда, 20.10.2017. године